Либан - Земља кедрова и контраста

Одувек сам желео да посетим Либан али стицајем околности то се није догодило све до 2005 године. Био сам са кћерком на Кипру, чуо се са нашом тадашњом амбасадорком др Горданом Аничић која је била задужена за Сирију, Либан, Јордан и Палестину и са кћерком кренуо пут Бејрута. Лет од Ларнаке до Бејрута траје пола сата и тамошњи аеродром је један од најлепших на свету. Виза се добија на аеродрому и ако остајете до пет дана ништа се не плаћа. Наравно, у пасошу не смете имати печат Израела, и прво питање које вам упуте је да ли сте били у Израелу. Срећа да ми је пасош био нов и да је у њему било само пар печата.

Наша пријатељица нас је сачекала и кренули смо колима до хотела Мериот у коме смо били смештени и који се налази у центру града на обали Медитеранског мора. Смењивали су се призори са различитим стандардом и архитектуром а центар града ни по чему се не разликује од најлуксузнијих европских метропола. Иначе, ми смо се нашли у Бејруту само пар месеци након атентата на премијера Рефика Харирија и читав Бејрут био је у његовим постерима, имајући у виду да је он био прихваћен од свих конфесија и од Сунита, Шиита, маронита (католика) и православаца, што се и простим опажањем могло видети. Атентат са подметнутим експлозивом организовао је Хесболах или боље речено Сирија о чему је касније прикупљен читав низ доказа. Иначе централна политичка фигура у Либану данас је Сааб Харири, син Рефика Харирија.

Морам признати да је једна дуга, лучна авенија у ствари алеја и шеталиште Корниш поред мора са дрворедом палми, травњацима, цвећем и монументалним објектима са једне, а плажама, ресторанима и базенима са друге стране, деловала потпуно импресивно показујући врхунски стандард. Делује потпуно нормално да такав луксузни Бејрут и треба да буде главни град земље која се зове Либан што у преводу значи „Мед и млеко“.

Либан је својеврсна раскрсница путева између Европе, Азије и Африке а њим су владали Персијанци, Грци, Римљани и Турци и свака ова цивилизација је оставила трага посебну у Бејруту који у преводу значи Извор. Наравно пре свих њих ту су били староседеоци Либана, Феничани познати као једна од најстаријих цивилизација који су били ненадмашни у бродоградњи и трговини.

Већ сам рекао да већ посматрањем из кола видите неслућени стандард, што се тиче објеката, уређења улица, чистоће а тек касније смо се уверили да то превазилази сва наша очекивања. Није ни чудо што су онда Либан називали швајцарском Истока. Либан је био под француским протекторатом и доживео финансијски и архитектонски бум. Грађени су најлуксузнији хотели, виле, банке, коцкарнице, паркови, па се ту сливао капитал читавог Истока а на незаборавни провод долазиле су најпознатије личности из целог света.

Чак ни дугогодишњи грађански рат није уништио то богатство и ту лепоту. У самом центру трагови рата нису видљиви. Они су пак приметни у делу који контролише ратоборни Хесболах, где на свакој бандери и данас висе постери Хомеинија и где су некада били познати палестински избеглички логори Сабра и Шатила.

Иначе у самом центру Бејрута је трг Етоал који је за само девет месеци направљен од камена пешчара и кедровине и делује потпуно импресивно. Оно што је интересантно је да се на дну Етоала као епицентар налази православна црква Светог Ђорђа у којој је и највећи део сачуваних моштију овог свеца који је иначе и рођен у Бејруту.

Трг Етоал је препун зеленила а около су најлуксузнији бутици, радње и кафеи које сам игде видео. Ту конобари у традиционалним фесовима служе и наргиле и делује потпуно парадоксално да пословни људи у фирмираним оделима, са луксузним сатовима, наочарима и ципелама, истовремено раде на лаптопу и са уживањем пуше наргиле. Ту се налази и монументална сахат кула, недалеко одатле је велико археолошко налазиште са римским ископинама, па потом маронитска црква светог Ђорђа и онда џамија коју је направио Рефик Харири.

Хамра је најстарија улица у Бејруту са многобројним продавницама, пиљарницама, посластичарницама, робним кућама, бутицима са светским фирмама. Према мору је и улица Мазра сва у бљештавилу. На улицама можете видети најновије и најлуксузније модела кола, као да је у току некакав светски сајам аутомобила.

Бејрут је баланс између хришћанске и муслиманске цивилизације, уз напомену да у Бејруту живе и Јермени разних вероисповести (православне, римокатоличке, протестантске) и Друзи као посебна етничка групација.

За време грађанског рата Бејрут је био подељен на источни - хришћански и западни муслимански део који су били раздвојени демаркационом линијом, док је центар остао ван зоне поделе. Стандард у Бејруту је заиста на највишем нивоу исто важи за ресторане, клубове, дискотеке, кафиће којих је највише у улици Моно, а Цасино ди Либан делује импресивније и од оних познатих у Монте Карлу, Каден Бадену или Ешторилу.

Либанска храна је позната у целом свету посебно њихов чувени мезе, једном речју - понекад вам се учини да је нормално што се ова земља зове „мед и млеко“. Кад се нађете у Либану поред Бејрута обавезно треба обићи и познате историјске градове и археолошка налазишта Балбек и Тир, а оно што је неизоставно је посета Библосу.

То је иначе најстарији град на свету, стар 9.000 година и по њему је Библија добила име. На либанском зове се Жбел, а помиње се на првој страни Библије и у њему је направљен први алфабет. Библос се налази на тридесетак километара од Бејрута и поред феничанске археологије ту су и наслаге, римске, грчке и крсташке архитектуре посебно у луци где се могу видети трагови свих миленијума и цивилизација уз напомену да је доминантна крсташка архитектура.

Поред археолошких налазишта најстарије цивилизације на свету атракција Библоса је „Рибарски клуб - Код Пепеа“ који је култни ресторан смештен на самој обали у луци.

Пират из Библоса, пустолов, авантуриста и бонвиван Пепе Абед који је умро пре пар година овде је 1963. године отворио рибљи ресторан који су посетили сви познати људи који су долазили у Бејрут, политичари, глумци уметници, између осталих Марлон Брандо, Брижит Бардо, Џон Кенеди и стотине других чије фотографије красе ову култну кафану лоцирану на месту где је живот бујао и пре девет миленијума.

Купање и скијање - истовремено

Враћајући се из Библоса свратили смо у хришћански део Бејрута. На врху где је кип Богородице који доминира Бејрутом креће панорамска жичара која се спушта на плажу и одакле као на длану имате панораму овог божанственог града. Постоји и друга велика жичара којом се иде ка скијалиштима и планинским врховима од преко 3.000 метара са вечитим снегом. Либан је вероватно и по томе јединствен у свету, јер за сат времена са плажа Средоземног мора и купања можете да дођете до скијалишта.

Свадба уз турбо-фолк

У једном моменту нас је тргла музика која веома подсећа на нашу новокомповану музику јер је у Србији већ дуго година манир да се копира музика Блиског истока. Кад смо изашли ван видели смо да се припрема свадба. Сватови су били у најмодернијим оделима односно хаљинама и све је подсећало на наше свадбе једино су пре почетка церемоније младенци били подељени. С једне стране дворане биле су жене са младом а с друге мушкарци с младожењом. Када су се спојили и кренули на церемонију венчања све је било исто као код нас и кум који је деци бацао метални новац и накумчићи и рузмарин у реверима дакле све као и овде. Била је ту и једна фолклорна група која је извела сплет традиционалних игара са мачевима а онда је настављено са музиком веома налик на оно што овде слушају љубитељи турбо фолка.


Др. Владан Батић Са Владаном око света Либан - Земља кедрова и контраста

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297