Др. Владан Батић - законодавна активност

Др Владан Батић - Законодавна активност – анализа закона

У овом тексту дајемо приказ и краћу анализу најважнијих закона донетих за време док је Др Владан Батић био Министар правде Републике Србије (2001 – 2004.година).

Такође, са овог дела можете преузети и све законе који су донети у том периоду а предлагани су од стране Министарства правде. Закони се налазе на крају ове стране.

 

КРИВИЧНИ ЗАКОН РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ИЗ 2002

укинута смртна казна и замењена казном од 40 година затвора

повећане казне за следећа кривична дела

о отмица

о повреда равноправности грађана

о нарушавање неповредивости стана

о противзаконито претресање

о неовлашћено прислушкивање и неовлашћено фотографисање

о кдивична дела која штите слободу информисања (спречавање штампања и растурања штампаних ствари и емитовања радио и ТВ програма

о за кривична дела која штите изборна и политичка права и демократске слободе (спречавање и ометање јавног скупа, повреда кандидовања на изборима, повреда рпава гласања, повреда тајности гласања, фалсификовање резултата гласања, уништавање докумената о изборима и гласању

о за кривична дела против полне слободе (силовање, принуде и обљубе, противприродни блуд, обљуба  над лицем које није навршило 14 година, обљуба злоупотребом службеног положаја)

о надрилекарство

о примање и давање мита

уведена нова кривична дела

о кривично дело насиља над припадником другог народа, етничке групе или верске заједнице

о повреда слободе кретања или настањивања

о преношење нарочито опаке болести

о непотребно лечење

о надриапотекарство

о неспречавање нереда на спортском такмичењу или другом јавном скупу

о кривично дело врачања

о непредузимање мера за спречавање сексуалне злоупотребе лица лишених слободе

о насиље у породици

нова група кривичних дела против уставног уређење и безбедности Републике Србије

о велеиздаја

о неовлашћено стварање  и коришћење наоружаних формација, паравојних, параполитичких

прописана посебна глава кривичних дела корупције која обухвата следећа кривична дела

о корупција у органима управе

о ненаменско располагање средстава из буџета

о корупција у јавним набавкама

о корупција у поступку приватизације

о корупција у правосуђу

о корупција у здравству

о корупција у просвети

о злоупотреба функције браниоца или пуномоћника

о ограничавање слободе јавног информисања

о уговарање исхода такмичења

 

КРИВИЧНИ ЗАКОН РС

КЗРС измене 11.АПРИЛ

Нова кривична дела

- Насилно узимање људских органа или делова тела

- Сексуално злостављање чл. 102а

- Искоришчавање малолетног лица за порнограију чл. 111а

- Трговина људима чл. 111б

- Уништавање и оштећење посебно заштићених природних добара чл. 163а

- Изношење у иностранство без дозболе посебно заштићене биљне или животињске врсте чл. 163б

- Крађа возила чл. 174

- Неовлашћено коришћење ауторског или другог сродног рпава чл. 183а

- Цело поглавље кривичних дела против безбедности рачунарских података (чл. 186а до 186е)

- Оштећење насипа и брана и других објеката  намењених спречавању одлива рударске и индустријске јаловине чл. 191а

- Оштећење или уништење индустријских објеката намењених заштити животне средине чл. 191.

 

Пооштене казне за следећа кривична дела

- противправно лишење слободе

- отмица

- изнуђивање исказа

- угрожавање сигурности

- разбојништво и разбојништво и разбојничка крађа са смртном последицом

- изнуда

- прикривање

- давање лажног исказа

- израђивање и набављање оружија намењеног за извршење кривичног дела

- фалсификовање службене исправе

 

Кривични закон Савезбе републике Југославије

измене 11.АПРИЛ

Општи део – новине

- уведена конфискација имовине као казна (чл.34 и 39а), изриче се само као споредна казна, под условом да се ради о кривичном делу са елементима  организованог криминала за које се учиниоцу изриче на казну од најмање 4 година

- за пошоштравање казне се више не тражи вишеструки поврат, већ само поврат

 

Поштрене казне

- напад на уставно уређење

- убиство представника највиших државних органа

- насиље према представнику највишег државног органа

- оружана побуна

- удруживање ради непријатељске делатности

- пружање помоћи учиниоцу после извршеног кривичног дела

- кажњавање за припремање

- заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу

- неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојнихи дрога

- омогућавање уживања опојних дрога

 

ЗАКОН О ОРГАНИЗАЦИЈИ И НАДЛЕЖНОСТИ ДРЖАВНИХ ОРГАНА У СУЗБИЈАЊУ ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА 2002.година

 

- један од најважнијих, ако не и најважнији закон тог времена. Будући да је српско друштво и српска држава била огрезла у организовани криминал у Министарству правде, на чијем је чеклу био др. Владан Батић, схватила се потреба да се у суочавању са том модерном и веома опасном пошасти нашег друштва, морају створити државне институције кадре да се за тим изазовима суоче. Савезно кривично законодавство, које је гравитирало у нефункционалној СРЈ, била је својеврсна кочница за свеобухватно регулисање овог проблема. У министарству се схватило да се у коштац са организованим криминалом тешко могу ухватити редовно правосудно и полицијско особље, нарочито не у мањим местима, где је утицај средине на носиоце правосудних функција ванредно велики, утолико већи што је већа организована криминална група о којој је реч. Чак, и у Београду, граду који располаже са највећим и најопремљенијим судским и полицијским системом, је искуство показало да се чак ни ту не може очекивати ефикасан правосудни систем способан да се ухвати са криминалом који располаже вишемилионским средствима и веома јаком логигистичком, а често и државном подршком, осим уколико се тај задатак не повери људима којима ће за то бити на располагању ванредна средства и до тада  српском правосуђу непозната овлашћења и правни институти.

 

- решење које се наметнуло само по себи, а по угледу на неке западне уређене државе, је било оформљавање посебних одељења у оквиру полиције, онда посебног одељења у оквиру Јавног тужилаштва, и најзад – посебног одељења у оквиру тадашњег Окружног суда у Београду, у којима би се нашли људи са посебним стручним, карактерним и моралним квалификацијама, који би имали посебна овлашћења, и посебна средства, било за откривање кривичних дела и учинилаца, било за заштиту носилаца правосудних функција, и нарочито заштиту сведока.

 

- Приликом скупштинске расправе о овом закону, који је припремило Министарство правде на челу са министром др. Владаном Батићем, у самој скупштини али, што је посебно забрињавајуће, у читавом друштву у јавности, се развила снажна дебата у којој су појединци тврдили да се успоставља некаква ванредни и преки суд који има за циљ да елиминише политичке противнике, неки друго си говорили да је то срамота за српско правосуђе, неки трећи су позивали на линч и насиље оних који су тај закон предложили. Наредни министар правде, који је, само у формалном значењу, „наследио“ министра др. Владана Батића, министар Зоран Стојковић, се чак дрзнуо да промовише идеју о укидању „Суда за организовани криминал“ и „специјалног“  тужилаштва,  и то у време када су у њему увелико трајала суђења за атентат на Зорана Ђинђића и убиство Ивана Стамболића. Др. Владан Батић, и др. Зоран Ђинђић су непоколебљивом енергијом успели да издејствују усвајање тог закона, закона који ће се, иронијом судбине, примењивати баш у судском процесу атентаторима на Зорана Ђинђића.

 

- Овим законом је основано Посебно одељење за сузбијање организованог криминала Окружног јавног тужилаштва у Београду  („Специјално тужилаштви“), Служба за сузбијање организованог криминала у оквиру Министарства унутрашњих послова, и Посебно одељење за организовани криминал Окружног суда у Београду. Ова посевна одељења су била, и данас јесу, надлежна за територију целе Републике Србије, у свим делима криминала који се може сматрати организованим. Такође је основано и Посебно притворско одељење и то за притворенике у поступцима  за организовани криминал.

 

ИЗМЕНЕ ЗАКОНА ИЗ 2003.године 11.април, након атентата на премијера Зорана Ђинђића уведено је ванредно стање у Републици, поводом ког су законом уведене нове мере у сузбијању организованог криминала

- Дефинисана орг.крим група (3 или више лица, која постоји одређено време и делују споразумно у циљу вршења једног или више кривичних дела за које је запрећена казна од 4 или више година)

- Дају се посебна овлашћења Служби МУПа за сузбијање организованог криминала о превентивном задржавању лица која могу да пруже обавештење о организованом криминалу, а специјални тужилац може да и без судског налога задржи то лице ради обавештавања 30 дана, а о жалби одлучује Републички јавни тужилац

- Служба за организовани криминал МУПа може без суда да задржи лице за које постоји основана сумња да је извршило кривично дело организованог криминала 30 дана, а Министар МУПа може продужити за још 30 дана

- Нови основ за притвор за припадника организоване криминалне групе – ради утврђивања идентитета и хватања припаднике те криминалне групе – решење доноси истраћни судија Специјалног суда

- Резгледање кривичних списа могуже од доношења решења о спровођењу истраге а истражни судија може да одлучи да не дозволи док се не саслушају сви припадници криминалне групе

- Одређено самим законом да ће Народна скупштина након 90 дана од ступања на снагу преиспитати одредбе о задржавању лица које може дати обавештења и лица за које постоји  сумња да су припадници организоване криминалне групе

ИЗМЕНЕ ЗАКОНА ОД 1 ЈУЛА 2003

- Уведена могућност саслушања сведока путем видео конференцијске везе

- Могућа заштита личних подата сведока

 

ЗАКОН О ОРГАНИЗАЦИЈИ И НАДЛЕЖНОСТИ ДРЖАВНИХИ ОРГАНА У ПОСТУПКУ ПРОТИВ УЧИНИЛАЦА РАТНИХ ЗЛОЧИНА

 

Службени гласник 67/03, 1.јул 2003.године

 

- Примењује се за кривична дела против човечности и међународног права и кривична дела обухваћена чл. 5. Статута Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију

- Одређена надлежност наших органа за сва кд учињена на територији бивше СФРЈ, без обзира на националност учинилаца

Основано Тужилаштво за ратне злочине којим руковиду Тужилац за ратне злочине, бира га Народна скупштина а заменике бира, поставља и разрешава Тужилац за ратне злочине

- Сви државни органи су дужни да поступају по налогу Тужиоца за ратне злочине радо давања обавештења, прикупљања доказа и стављања на употребу техничких средстава којима располажу

Формирана Служба за откривање ратних злочина у оквиру МУПа, чијег шефа поставља министар МУПа по прибављеном мишљењу Тужиоца за ратне злочине

- Судска надлежност –Окружни суд у Београду, где се образује Веће за ратне злочине у које улазе судије које постави предсеник суда на период од 4 година уз њихову сагласност

- Образована Посебна притворска јединица

 

ЗАКОН О СУДИЈАМА из 2001.г.

- посебне гаранције за самосталност  и независност судија

- уводи се одговорност судије за штету коју проузрокује намерно или крајњом непажњом

- гарантује се право на струковна удружења судија

- гарантују се права судија на стручно усавршавање

- уводи се надлежност Високог савета правосуђа у избор судија чиме започиње реформски процес деполитизације у избору судија. По први пут једно неполитичко тело - Високи савет судства предлаже кандидата за избор судије, и Народна скупштина може за судију изабрати само кандидата којјег је предложио Високи савет судства

- уводи се дужност судије да обавештава предсеника суда ако поступак сувише дуго траје

- плате судија коначно увећање – за основицу плате је узета министарска плата чиме се и материјалнофинансијски судска власт изједначава са извршном

- судијама који претежно поступа у кривичним стварима се плата увећаза до 20%

- с обзиром на то да је претходни режим из политичких разлога на судијској функцији остављао и судије који су испуниле услов за пензију, уводи се стриктна одредба  да судија који је навршио 65 година живота или 40 година стажа осугирања  не може вршити судијску дужност и да му судијска дужност по самом закону престаје

- посебан основ за разрешење судије је несавесност која се огледа у одуговлачењу у решавању предмета, занемаривању рокова, и одуговлачење при изради одлука

 

ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ИЗ 2002.

 

- исте измене као и за јавне тужиоце, судија сада предлаже Високи савет судства, а бира их Народна скупштина, с тим што  Народна скупштина има овлашћење да не прихвати предложеног кандидата у ком случају Одбор за правосуђе скупштине предлаже кандидата Скупшини

- председник суда се бира тако што Минстар правде доставља листу кандидата Одбору за правосуђе Народне скупштине те потом одбор предлаже Скупштини кандидата

- утврђују се посебни разлози за разрешење судије а посебно је значајна новина по којој се сматра да је судија из члана 79. несавесно вршио дужност ако је, вршећи судску власт или обављајући послове по основу те власти, учествовао у прекрајању изборне воље грађана, политичким и монтираним суђењима, или ако је из нечасних побуда грубо кршио људска права зајемчена уставом, законом и међународним уговором.

 

ИЗМЕНЕ ИЗ 2003

- упркос тешкој политичкој ситуацији Др Владан Батић је успе да избори промену закона тако да је поново искључено политичко мешетарење у избору судија тако да ако Народна скупштина не изабере кандидата за судију којег предложи Високи савет – Високи савет поново предлаже а не Одбор за правосуђе Скупштине Србије који је чист политички орган.

 

ЗАКОН О ЈАВНОМ ТУЖИЛАШТВУ

ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ИЗ 2002

 

- регулисана обавезна упутства које виши јавни тужилац издаје нижем,  с обзиром на то да су поводом тога настајале злоупотребе. Одређује се да та упутства морају бити у писменој форми, а нижи тужилац поводом тих упутстава може изјавити приговор Републичком јавном тужиоцу.

- Законом о јавном тужилаштву из 2001.г. је било предвиђено да је једини овлашћени предлагач јавних тужиолаца јесте Високи савет судства, и да их Народна скупштина бира на предлог Савета, а да, пак заменике јавних тужиоца именује Високои савет судства сам. Овим изменама из 2002.г. је ова одредба промењена на начин да јавне тужиоце али и њихове заменике Народна скупштина бира на предлог Високог савета правосуђа. Додата је и та одредба да Народна скупштина може да изабере и другог кандидата од оног којег је предложио Високи савет уколико предложени кандидат не добије подршку.

- С обзиром на то да је јавнотужилачка финкција, делом правосудна функција а делом функција извршне власти, оваква одредба је била производ тог времена, будући да се нису били стекли услови за формирање било Високог тужилачког савета, било Државног већа тужилаца, који би имао ингеренције за предлагање кандидата, било Влади било Народној скупштини.

 

ИЗМЕНЕ ИЗ 2003

- јавне тужиоце бира Народна скупштина на предлог Владе

- заменика јавних тужилаца бира Влада на предлог министра правде

 

ЗАКОН О УРЕЂЕЊУ СУДОВА ИЗ 2001

- тим законом по први пут у Србији се уводе Апелациони судови и Управни суд чије је фактичко отварање због компликоване политичке ситуације неколико пута одлагано, да би коначно били успостављени 2010 године. Тим законом започиње дуг и свеобухватан процес реформи српског правосуђа који је требао бити завршен у наредним годинама. Пад Владе наког атентата на премијера  др. Зорана Ђинђића а у којој је др. Владан Батић био министар правде, условио је велико кашњење при усвајању и спровођењу наредних закона који се односе на ову област, будући да наредна влада на челу са др. Коштуницом није готово ишта урадила да се ови судови, Апелациони у Управни, успоставе.

- дефинише се правосудна управа у судовима

- дефинише се начин вођења личног листа судије. Сваки судија добија свој „картон“ на основу ког се током каријере цени његова успешност у спровођењу закона

 

ЗАКОН О СЕДИШТИМА И ПОДРУЧИЈИМА СУДОВА И ЈАВНИХ ТУЖИЛАШТАВА И ЗАКОН О УРЕЂЕЊУ СУДОВА

ИМЕНЕ И ДОПУНЕ ИЗ 2002.године

 

- у складу са модерном правном јуриспруденцијом, и потребама које је уочила струка, Министаство правде, на челу са др. Владаном Батићем је ту потребу уобличило у овј закон, који предвиђа успостављање Апелационих судова и Управног суда.

- Законом о седиштима и подручијима судова из 2001.година, а који се овим законом мења, био је предвиђен један Апелациони суд за целу државу са седиштем у Београду, и 3 одељења тог суда, и то у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу. Како се та идеја о  једном Апелационом суду за целу државу, а на којој су инсистирали правници окупљени око тадашњег председника Југославије, показала као бесмислена, јер онда тешко да би постојала нека битнија разлика између Апелационог суда и Врховног суда Србије, и један од та два суда би се показао као сувишан, а суштина апелације би се изгубила, то је овај закон поставио темеље за Апелационе судове у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, који  данас постоје, а успостављени су тек 2010.

 

 

ЗАКОН О ВИСОКОМ САВЕТУ ПРАВОСУЂА из 2001

- по први пут у Србији установљена неполитичка институција надлежна за поступак избора судија. Тиме коначно започиње процес деполитизације судства и уклањања страначких интереса у избору судија који датирају још од завршетка Другог светског рата, или раније.

- Народна скупштина, као главна политичка власт у држави, и Министарство правде као део извршне власти, коначно губе надлежности у поступку избора судија, те се избор кандидата поверава једном стручном телу састављеном од правних стручњака

- Од тог закона,  кандидата за избор судије може једино предложити високи савет правосуђа, и Народна скупштина може за судију изабрати само оног кандидата којег предложи Високи савет правосуђа, чиме је по први пут у историји Србије отворен пут да се носиоци правосудних функција бирају независно од „политичке подобности“

- Тадашњи Устав Републике Србије, као и тадашњи Устав СРЈ били су сметња да се из поступка избора судија потпуно елиминише политичка власт, односно Народна скупштина и посланички клубови.

- Овим законом је започет процес реформи који је довршен 2010.године а који је имао за циљ да се избор судија потпуно повери стручном и политички независном телу, какво тело данас треба да буде Високи савет судства, и да се Народна скупштина у избору судија сведе на орган који одлуци тог неполитичког тела даје ауторитет својим одобравањем.

- Стални чланову Високог савета по овом закону су 1) председник Врховног суда Србије; 2) Републички јавни тужилац; 3) Министар правде; 4) члан којег поставља Адвокатска комора Србије; 5) један члан којег делегира Народна скупштина бирајући једног од тројице кандидата које јој предложи Врховни суд Србије

- Позивннихи чланова има 8. од којих 6 бира Врховни суд Србије из реда судија, а 2 Републички јавни тужилац из реда тужилаца

- Мандат траје 5 година

- По овом закону Високи савет ради у ширем или ужем саставу, и тај састав зависи од питања којим се Савет бави. Тако ако се питање односи на судије, у његовом раду не учествују тужиоци и обрнуто, а за поједина питања је одређено да ни министар правде не може учествовати у одлучивању, те је на тај начин изражена тежња да се изврши потпуна деполитизација судске власти

 

ЗАКОН О СУДСКИМ ТАКСАМА

ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ИЗ 2001

- по први пут и историји Србије је одређено да се део наплаћенихи судских такси (читавих 50%) користи за побољшање материјалног положаја судија, тужилаца, те за опремање правосудних органа

- тиме је започео процес стварања онога што се назива „правосудним буџетом“, а што за својеврсни циљ има унапређење независности судија и јавних тужиоца кроз побољшање њиховог материјалног положаја, како исти не би били финансијски зависни од воље политичких странака које контролишу државни буџет

- како је историјска пракса показала да извршна власт често врши притисак на судску власт манипулацијама са судским буџетом, то се овај корак у Закону о судским таксама показује као нарочито важан, јер представља један од првих корака за успостављање финансијске независности судија од извршне власти, односно политичких странака

- када се постављало питање мита и корупције у правосуђу, др. Влада Батић је инсистирао на томе да се о спречавању таквих девијанстних и криминалних понашање тешко може говорити све док су примања судија и јавних тужилаца далеко испод егзистенцијалнихи потреба

- паралелно са усвајањем овог закона Др Владан Батић као министар правде је подигао плате у правосуђу за око 300%

 

ЗАКОН О СПРЕЧАВАЊУ НАСИЉА И НЕДОЛИЧНОГ ПОНАШАЊА НА СПОРТСКИМ ПРИРЕДБАМА

 

1.јул 2003 сл гласник 67/03

 

ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ СРБИЈЕ

- Дефинише мере и обавезе организатора спортских приредби

- Установљено кривично дело насилничког понашања на спортској приредби

- Спортска друштва и савези подлежу прекршајним казнама уколико не предузму мере прописане овим законом за спречавање насиља на спортским приредбама

-      Физичком лицу се може изрећи забрана присуствовања спортским приредбама


Др. Владан Батић Законодавна активност

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297