Олгица Батић ДХСС - СПО

06.05.2015
Шеста седница Првог редовног заседања (2015), Заједнички начелни и јединствени претрес о тачкама 5. и 6. дневног реда Шесте седнице Првог редовног заседања (2015)

Уважени председавајући, поштовани министре са сарадницима, даме и господо колеге и колегинице, пре свега, пре самог излагања о предлозима закона који су данас на дневном реду и о којима данас расправљамо, у име Демохришћанске странке и СПО желим да искористим ову прилику и да свим грађанима који данас славе Ђурђевдан честитам крсну славу.
Наиме, што се тиче самог Предлога закона о изменама и допунама Закона о приватном обезбеђењу, у претходном сазиву Народне скупштине Републике Србије, тачније 26. новембра 2013. године усвојен је Закон о приватном обезбеђењу и тиме је по први пут законски регулисана ова предметна материја, а у којој према проценама има и до 60 хиљада запослених.
По усвајању таквог предложеног решења у претходном сазиву, а Србија је престала да буде изузетак, односно престала је да буде једина земља у региону где овај сектор једноставно уопште није имао своје законско упориште и своје законско уређење. Од давне још 1993. године, када су укинути они прописи који су регулисали друштвену самозаштиту, било је пар готово спорадичних покушаја да регулишу ову материју, односно ову област, дале приватну безбедност која би се ставила по окриље једног законског текста.
Одмах по усвајању овог закона 2013. године могли смо видети да сам наставак и одрживост делатности приватног обезбеђења у Србији, а и исто тако у земљама ЕУ и уопште у свету, јесте узрокован на све већом потражњом тржишта за приватним обезбеђењем.
Наиме, данас расправљамо о изменама и допунама Закона о приватном обезбеђењу, који се тиче пет измена, односно пет допуна. Међу њима посебну пажњу, бар по мени, завређује овај члан 5. којим се, као и небројено пута до сада опет налазимо у ситуацији, не само по питању овог Предлога закона, него и многих других, да једноставно дођемо у ситуацију да се оваквим једним предложеним решењем предвиђа одлагање примене закона.
Иако је било прописано да ће се прописи за извршавање тог закона донети у року од шест месеци од дана ступања на снагу, увидело се да тако нешто једноставно није могуће и отуда данас расправљамо и о овој, али и преостале четири измене, од којих практично три, које сам споменула, представљају последицу ове поменуте уз наравно допуну из члана 1. овог Предлога закона, а којим се дефинишу обавезно обезбеђени објекти.
Истина је да смо каснили не само са доношењем Закона о приватном обезбеђењу, него се чини ми се тај тренд кашњења наставља и дан данас и притом не мислим само на кашњење зарад кашњења у оном буквалном смислу, него мислим на кашњење првенствено у обуци кадрова, мислим на кашњење у погледу самог лиценцирања приватних фирми за обезбеђење, али касни се и са доношењем поџаконске регулативе која јесте обимна, али чињеница је да је закон донет 2013. године, а данас је 2015. година и оправдање никако не може да буде чињеница – ми смо донели шест поџаконских аката, остао нам је још само један, пошто је седам поџаконских аката у домену нашег министарства и нашег ресора. Тако да позивање на тако нешто једноставно нема своје утемељење.
Удружења за приватно обезбеђење, како су они и сами истакли, апсолутно немају ништа против високих критеријума, немају ништа против високих стандарда, обуке и лиценцирања јер другачије и не треба да буде, али има бојазан да се једноставно са оваквим и постојећим капацитетима посао не може завршити у овом новом року који данашње измене и допуне предвиђају.
Потпуно је исправно, они примећују, да уколико постоји 20 хиљада заинтересованих, а има их и више, а по дану једна комисија успе да испита до 15 људи под условом да има уопште довољан број испитних комисија, онда они примећују да је реалан рок за завршетак обучавања и за лиценцирање отприлике октобар месец 2018. године.
Наравно, трошкови обуке јесу велики и њих је тешко финансирати. Такође, то је чињеница која се треба имати у виду и која се мора узети у обзир. Ако се на све ово дода још и чињеница јако ниског положаја, а он управо такав и јесте, јако низак положај приватног обезбеђења наше земље у односу на друге земље ЕУ, али и не само земље ЕУ, него и земље у непосредном нашем окружењу, као и чињеница да се он налази апсолутно на најнижим гранама по питању цене рада, које су ништа друго до мизерне, онда отуда ту логично произилази све оно што заправо представља став до кога се дошло истраживањем Београдског центра за безбедносну политику, а то је да постоји јако мала заинтересованост и мотивисаност радника за учешће у самом процесу, те да због релативно високе цене обуке и полагања испита велики број малих фирми уопште неће преживети такво лиценцирање.
Наравно, и о свему овом треба водити рачуна јер последица наведеног могла би бити уколико се овако нешто не узме у обзир да ми добијемо некакве монополисте у домену сектора приватног обезбеђења. Уколико пођемо од тога да обука кошта око 200 евра по раднику, те уколико мала и средња предузећа ионако једва преживљавају, тиме их фактички гурате у сферу сивог пословања и њима нажалост ништа друго не преостаје него да ту једноставно обитавају.
Незаинтересованост радника да се обучавају јесте такође присутна, али та незаинтересованост није последица онога што сам претходно поменула, није незаинтересованост зато што радници нешто неће да ураде, него је последица првенствено јако ниских примања, заправо јако малих плата које сам већ напоменула да су на прилично мизерном нивоу и износе некаквих двадесетак хиљада динара месечно, а ти људи морају да ради и ти људи морају да похађају стотине сати обуке, а то ће условити да постојеће фирме једноставно неће ангажовати, неће бити у могућности да ангажују, односно да едукују апсолутно сву радну снагу коју би едуковали морали, односно стаје питање да ли ће и они који су лиценцирани, заправо лиценцирани радници уопште одговорити потребама и захтевима тржишта.
Оно што такође остаје присутно као велики проблем, и он јесте прилично видан, јесте питање обезбеђења кафића, питање обезбеђења клубова и, оно што је најгоре, а што можемо стално читати у рубликама црне хронике, то је питање обезбеђења самих сплавова. Мислим да такво једно питање захтева хитно регулисање и што је могуће ажурније поступање.
Искрена да будем, ово су све присутни проблеми постојећег Закона о приватном обезбеђењу. Очекивала сам да ове измене и допуне неће бити само техничког карактера, а заправо данас овако како их имамо и јесу апсолутно техничког карактера. Мислила сам да ћемо данас расправљати о некаквим суштинским изменама, да ће данашња расправа бити квалитетнија, али не може да буде јер нам то постојеће измене о којима данас расправљамо једноставно не дозвољавају.
Када сам споменула суштинске измене, мислила сам, пре свега и превенствено, на оно што је речено и у Привредној комори Србије, а то је заправо да се регулише начин укључивања приватног обезбеђења у систем заштите, јасно и прецизно дефинисање ангажмана више од 200 фирми које се баве приватним обезбеђењем у нашој земљи.
Не може се, заиста, и мислим да се не сме, догодити ситуација коју смо имали на несреће попут оних прошлогодишњих поплава, када су обучени људи били распоређивани да пуне џакове, уместо да обављају неке много сложеније послове и да обављају некакве много захтевније послове на пружању помоћи у ситуацији каква је била прошле године, дакле у ванредној ситуацији.
Добро је што је извршена допуна члана 4, да не буде да само критикујем и постојеће, још увек важеће, решење, као и измене и допуне о којима данас расправљамо. Дакле, добро је што је извршена допуна члана 4. будући да још увек ова важећа одредба у истину превазилази домен Закона о приватном обезбеђењу, притом уз потпуно занемаривање прописа из области одбране који уређују материју заштите одређених категорија објеката од значаја за одбрану земље, али исто тако и прописе којима се предвиђа да заштиту одређених објеката за Републику Србију обавља полиција.
Такође, предметна одредба пропустила је да објекте изузме из објекта који су, наравно, оваквом изменом дефинисани из домена примене Закона о приватном обезбеђењу.
У разлозима због којих се предлаже ступање на снагу закона пре осмог дана од објављивања у „Службеног гласнику“ каже се следеће: „Рок за усклађивање приватног сектора са одредбама Закона о приватном обезбеђењу који је предмет продужења предложеним изменама закона истиче 5. маја 2015. године. Када би се предметни рок продужио, а да не дође до повратног дејства закона, неопходно је да исти ступи на снагу до 5. маја 2015. године. Из наведених разлога предлаже се да Закон ступи на снагу првог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику“.“
На самом почетку вашег излагања могли смо чути да се ради о техничкој грешки и да у ствари није 5. мај, него је 5. јун. Али, моје питање јесте да ли би се таква техничка грешка једноставно опростила уколико бих ја предала неки предлог закона или амандмана и кажем – извините, ја сам нешто погрешила, и тако лепо уђе у процедуру и ником ништа?
Када се пошаље неки предлог закона, овде је реч о закону из вашег ресора, мора се водити рачуна да се све техничке грешке исправе.
Дакле, према оваквом ставу 5. мај био је јуче, исправка овако нечега не постоји, а то значи, да је по аутоматизму управо дошло до повратног дејства Закона о приватном обезбеђењу.
Што се тиче анализе ефеката који се налазе на страни 10. Предлога закона о изменама и допунама Закона о приватном обезбеђењу, мислим да су исти прилично добро систематизовани, тако да они имају за циљ оно што се уопште жели постићи, јесте целовито уређење уопште послова приватног обезбеђења, заштите одређених објеката, али исто тако послова и рада и приватних и физичких лица у области приватног уређења, затим уређења послова за лиценцирање правних и физичких лица и лиценцирање физичких лица за обављање приватног обезбеђења, уређења начина вршења послова, приватног обезбеђења овлашћења службеника, приватног обезбеђења вођења евиденције и наџор над спровођењем закона. Већ сам споменула да су циљеви прилично добро систематизовани и заиста се надам да ће након почетка примене овог закона они и бити уочљиви у самој пракси.
Даље, што се тиче Предлога закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Савета министара Републике Албаније о узајамном признању возачких дозвола, наравно да ће у дану за гласање, јер сматрамо да је добро што данас имамо овакав један предлог закона на дневном реду, посланичка група СПО и ДХСС гласати за овај предложени закон.
Морам на кратко да се осврнем и да кажем да будући да је 2013. године, као што сам рекла, 26. новембра по први пут донет Закон о приватном обезбеђењу, данас, 6. маја 2015. године, имамо Предлог закона о изменама и допунама Закона о приватном обезбеђењу, плашим ни да рок који је одређен овако Предлогом закона једноставно неће бити остварив, те да ћемо у неком наредном периоду бити у ситуацији да опет вршимо некакве измене и допуне.
Оно што на крају желим да кажем јесте да што је више измена и допуна једног законског текста, то је правне несигурности више. Хвала.


Медија центар Категорије ДХСС у Скупштини Олгица Батић ДХСС - СПО

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297