Олгица Батић ДХСС - СПО

01.10.2015.
Прва седница Другог редовног заседања (2015), Заједнички начелни и јединствени претрес о тачкама 1; 2; 3; 4; и 5. дневног реда Прве седнице Другог редовног заседања (2015)

Уважени министре са сарадницима, колегинице и колеге, у свом излагању данас у расправи у начелу, највише пажње посветићу предложеним изменама и допунама Закона о туризму, који у правно-техничко смислу представља прилично добро решење. У језичком смислу, може се побољшати и наравно, поднети су и одређени амандмани за које сматрам да могу допринети побољшању управо овог текста закона. Суштински, свакако јесте један предлог који употпуњује материју туризма и доприноси свему ономе за шта је постојала и прека потреба већ неко извесно време у нашој земљи.
Иако се често наводи да је Закон о туризму, који је усвојен и који је ступио на правну снагу 2012. године, на системски начин регулисао област туризма, са чиме се донекле могу сложити, управо бројни проблеми практичне природе демантују тако нешто, а са којима се управо суочавају носиоци туристичке привреде у нашој земљи. Управо је узрочник измена и допуна о којима данас расправљамо, а за чијом расправом и, надам се, усвајањем је постојала потреба.
Стратегија развоја туризма Републике Србије, која је донета, чини ми се, 2006. године, исправите ме ако сам погрешила што се године тиче, и то без акционог плана, свака стратегија донета без акционог плана не представља ништа друго до списак писаних лепих жеља које се не могу ни на који начин реализовати, предвиђало је много тога у домену туризма, чиме би се стање у овој области могло поправити, али мало тога, односно готово ништа није учињено, ни реализовано.
Тако, рецимо, та иста поменута стратегија предвиђала је да ће резултати њене примене бити следећи, навешћу само неке од њих, то је: постизање повећања конкурентности српског туризма, повећање девизног прилива, повећање туристичког промета, раст запослености путем туризма итд.
Време је то које је свима нама показало да су резултати примене, па може се рећи, минорни, да не будем баш груба и употребим реч готово не постојећи. Туризам, наравно, у нашој земљи никада није била тема која би претерано заокупила пажњу јавности, нити озбиљна тема која у првом месту заокупља пажњу развојне политике Републике Србије.
Јесте приоритетан задатак ових предложених измена и допуна о којима данас расправљамо управо смањење сиве економије, а у ком циљу се и врши прерасподела права, обавеза и овлашћење инспекцијских служби, али мислим да уколико је то приоритетан циљ, онда не сме да буде ни једини.
Нормативно оно се може предвидети, али у пракси та сива економија, чини ми се, ће и у будућности бити присутна. Нисмо ми много на плану туризма значајније одмакли у односу на неке претходне године, нити се поправили. У прилог томе и даље говоре подаци да су у наши туристички производи недовољно, нецелисходно, неадекватно развијени и да са смештајним капацитетима, у односу и на суседне земље, али и у односу на конкурентске земље, ми прилично каснимо.
Оно што је наш највећи недостатак и парадокс у развијеним земљама јесте што смо ми били ти који смо се први упустили у поступак приватизације и приватизовали све што се приватизовати да, а онда смо се накнадно сетили да ето постоји и нешто што се зове реституција, чији су данас предмет, то морам напоменути, и бројни национализовани хотели. Да овде не би ширила причу и враћала се на 1946. годину, па измене и допуне Закона о национализацији привредних субјеката из 1948. године итд. Значајнијих улагања није да нема, али чини ми се да су она прилично недовољна.
Такође, недовољна је и атрактивности туристичких понуда, која се овим предложеним изменама и допунама изгледа да побољшати, а што се тиче инвестиција у инфраструктурно одржавање туристичких дестинација, чини ми се да је то једна посебна тема којом би се могли бавити и о којој би могли расправљати данима.
Отуда се учешће сиве економије у домену туризма једноставно сагледава као све присутно. Свесни смо чињенице да се управо та поменута сива економија, као приоритетан задатак и циљ ових предложених измена и допуна не може искоренити преко ноћи, све и да су предложене измене и допуне правно-технички, нормативно, како год хоћете, беспрекорно урађене.
Не спорим да има доста добрих решења, то сам већ и сама рекла, која се тичу првенствено поменутих овлашћења инспекцијских служби, управљања туристичким простором, па до одредби које су претежно, заправо не претежно, него засигурно техничких карактера, а тичу се усаглашавања са Законом о прекршајима и Законом о заштити потрошача.
Оно што код нас постоји и што је видно јесу ти стратешки недостаци који се морају решавати да би ми онда дали себи за право да можемо да тврдимо, као што се то и чини у разлозима за доношењем закона, када се каже да се доношењем акта ствара правни оквир за успешну и ефикасно управљање развојем туризма, као и да се настоји да се омогући и виши степен ефикасности у раду свих субјеката у овој области и стварање нових тржишних могућности.
Чини ми се да би постојало то ефикасно управљање развојем туризма, претпоставка је, бар по мом личном мишљењу, да прво мора да постоји ефикасан развој туризма да би до развоја управљања и дошло. Чињенице у том смислу јесу следеће: нас још увек нема, и то треба отворено и јасно рећи, као туристичке дестинације на међународном тржишту, једноставно препознати нисмо, иако имамо, наравно све потенцијале које нам иду у прилог томе; имамо једну потпуно несређену, готово неартикулисану просторну урбанистичку регулативу, која једе све око себе. Нећу овде ширити тему, па говорити о неким другим проблемима, који се тичу, рецимо, државног премера и катастра. Затим, имамо не флексибилан, неефикасан систем запошљавања, недовољну образованост и овим изменама и допунама управо се чини значајан помак ка томе да једноставно у домену туризма обитавају они људи који поседују довољно знања, имају довољно образовног капацитета и стручних квалификација да се баве пословима који су и наведени у самом закону. Затим, имамо ограниченост приступа у смислу недовољног броја, рецимо функционалних аеродрома, не поседујемо ниско-буџетне авио превознике, нити чинимо било шта по том питању.
Имамо, наравно, један свеопшти, у најмању руку, јавашлук и у друмском и у железничком и у речном саобраћају. Могли смо, рецимо да видимо како се летос, у јеку туристичке сезоне, обављају, рецимо, радови на ауто-путу, како се затварају деонице, како се стварају гужве, како бесне туристи који пролазе кроз земљу Србију, као транзитну земљу, одлазећи на море, рецимо у Грчку. Уколико се определите да боравите и да за свој одмор изаберете неко од наших места које је прилично, да кажем, не приступачно, онда долазите у дилему да ли ће вам пре због стања наше инфраструктуре, овде говорим у првом реду о друмском саобраћају, отпасти точак на аутомобилу или се померити бубрег.
У контексту циља развоја туризма у нашој земљи, наша инфраструктура, као што сам већ поменула, није онаква каква би требала да буде и ни на који начин не може допринети ономе што се назива обезбеђење развоја позитивне међународне слике.
На овом месту морам да укажем на нешто што сам чула пре пар дана, а везано је за туризам. Наравно, овде у нашем комшилуку, у улици Дечанској, ишла сам иза групе туриста из Француске, водио их је туристички водич и чула сам врло јасно водича како им каже, будући да су излазили из Историјског музеја Србије, показао бих ја вама и Народни музеј, него је он затворен 12 година и све власти у Србији 12 година говоре како ће нешто учинити по том питању, али ето ништа не чине, тако да знате и ово је слика нашег главног града, добродошли у Србију. Мислим да то није нешто што било који странац, посетилац у главном граду треба да чује, али нажалост то је истина и то никако није слика и није ништа репрезентативно што би требало да представља део нашег културног туризма у Србији.
Када сам већ споменула недовољно образовање , значајне помаке у циљу које се чине предложеним изменама и допунама, добро је што се прописује обавеза у погледу стручне спреме и радног искуства за директоре туристичке организације, јер је појава нестручних кадрова, које сам поменула, толико упадљива, толико очигледна, и то не само у домену туризма, већ у свакој сфери нашег друштвеног живота да потхитно намеће преузимање активних мера како би се то спречило за убудуће.
Добро је што се стриктно прописују услови под којима се путовања могу реализовати од стране синдикалних организација. То је нешто што сте и ви у току уводног излагања већ напоменули, али и других удружења и других организација, будући да је било доста злоупотреба у протеклом периоду по том питању.
Овлашћеним инспекцијским органима поверен је део наџора над применом самог закона и у том циљу је извршена прерасподела права, обавеза и овлашћења инспекцијских служби. То представља једно од добрих решења чиме се остварује већа и територијална покривеност, али се појачава контрола наплате и уплате изворних прихода јединица локалне самоуправе.
Већ неко време уназад могли смо по медијима, када је најављиван предлог измена и допуна о којима данас расправљамо, чути да у буџету за развој туризма у Србији, наравно, није споран, постоје довољна средства за тако нешто. Мислим да новца у буџету за тако нешто нема, али добро, ту сте да ме демантујете. Уколико има, онда се поставља питање – зашто у земљи у којој се уводе мере штедње, како је могуће да имамо новца за развој туризма, а са друге стране смањујемо пензије пензионерима и смањујемо плате?
Процењено је да ће позитивни ефекти закона на грађане привреду у буџет Републике Србије буџет, а јединица локалне самоуправе далеко превазићи трошкове које ће његова примена створити. Ја бих наравно волела да овако нешто буде остварено али изражавам своју сумњу и забринутост јер се не може конципирати туризам као узрочник привредног развоја. Управо је супротно, привредни развој је тај који одређује динамику развоја туризма и то није само у недовољно развијеним земљама којим ми свакако припадамо, него и у развијеним земљама.
Што се тиче предуслова за увођење туристичких кластера, треба нагласити да је управо туристичка конкурентност се и ствара на нивоу туристичких кластера, а не како се врло често то погрешно и мисли и намеће на једном националном нивоу. Суштински, данас се више у озбиљним земљама и не говори о туристички конкурентним државама, већ се говори о државама које поседују мање или више конкурентне туристичке кластере.
Предложене измене и допуне јесу резултат јавне расправе на којој су учествовали, одазвали се или своје учешће, наравно, заузели бројни актери, а по завршетку те јавне расправе организовано је и неколико састанака који су и створили потребу за њиховим одржавањем чиме је заправо ресорно министарство као предлагач ових измена и допуна показало да има слуха да уважи потребе свих оних који предложе предлоге, а ти предлози се оцене као целисходни, као исправни, као једна добра решења и као стручна решење и уистину представљају иста таква решења попут предлога представника Удружења сеоских туристичких домаћинстава и Кампинг асоцијације Србије да се и у оквиру категорисаног сеоског туристичког домаћинства управо домаћинима и омогући пружање услуга смештаја на отвореном. Ово је само један од примера како министарство једноставно је осетило потребу да уважи све оно што се покаже као добро решење, зависно од предлагача који су их понудили.
Ја се надам да су бар неки од наведених поџаконских аката који су неопходни за спровођење овог закона и у пракси већ спремни или су већ у фази израде, будући да треба напоменути да смо сведоци да се неки закони у земљи Србији нису примењивали зато што никада нису донети поџаконски акти од којих би зависила њихова примена.
Неопходност подстицања развоја туризма свакако представља решење којим се обезбеђују средства за учешће у финансирању промотивних активности туристичких дестинација и туристичких места што је преко потребно, као наравно и туристичко културних и туристичких манифестација и у земљи, али и у иностранству и програма едукације и усавршавања вештина запослених управо у туризму.
Промоција туристичких вредности Србије, пут прецизирања појма у овим предложеним изменама и допунама, обезбеђивање информативно пропагандног материјала коначно налази своје одређење и то представља да прилично добро решење. И новина у погледу дужности прецизирања свих података за програме путовања за туристичке агенције најзад је нашла своје место, а све у складу са директивом која је већ више пута и споменута у овој расправи.
Засигурно је да има сијасет добрих решења која нећу посебно напомињати будући да нам преостаје и расправа у појединостима по амандманима који су поднети. Ја се наравно надам, да уколико пак изостане остварење онога што је једноставно и дефинисано као приоритетни задатак управо предложених измена и допуна, а то је на првом месту смањење сиве економије која је свеприсутно и на плану туризма и на сваком плану наше земље, онда ове измене и допуне, ако ништа друго бар створе једно погодно тло и сигурно представљају један корак даље ка подизању свести свих нас, грађана Републике Србије о потреби њеног искорењавања, јер без тога је немогуће да се створе услови који би допринели даљем развоју туризма у нашој земљи.
Наравно, у дану за гласање, будући да сам већ споменула да овако предложене измене представљају добро законско решење, ДХСС-СПО гласаће за исти, као и за преостале тачке у овој начелној расправи. Хвала.


Медија центар Категорије ДХСС у Скупштини Олгица Батић ДХСС - СПО

Контакт

Адреса: Теразије 14, Београд 11000
Ел.пошта: info@dhss.rs
Телефон: +381 (11) 3620 407, 3620 411
Факс: +381 (11) 3620 297